Ovo delo spada medju najzagonetnija Unamunova dela, sastavljcno od romanesknih fragmenata, knjizevnih referenci, istorijskih evokacija, kritickih rasprava, licnih komentara o politici, religiji, filosofiji. Mozemo li ga, ako sledimo trag naslova, nazvati i romanom? Bio bi to roman u Unamunovom, veoma specifimom smislu, fikcija koja avanturi jezika daje jezik avanture, splet zanrova i registara koji vodi ka fikcionalizomnju licnog zivota. ... I tako se krecemo u neizvesnim granicama izmedju pripovedastva i eseja. Fikcija i refleksija se na kraju stapaju u nerazdvojan spoj, ispisivan tokom gorldh godina izgnanstva. Istovremeno ispovest, dijalog i dnevnik, ovo je tekst u kojem se autobiografski dementi mesaju s razmisljanjima o knjizevnom stvaranju i smislu ljudskog postojanja.