Karlo ima trideset tri godine, i nikad ne izlazi sâm iz kuce. Ne obraca se nepoznatima i sve broji: mrvice na stolu, kapi kise na prozoru, zvezde na nebu... "Prava linija je beskrajan niz tačaka", rekla mu je mnogo godina ranije njegova profesorka matematike. Ali nije ga upozorila da neke prave mogu biti prekinute, poput prave njegovog zivota, koja se jednog dana prekinula da se vise nikada ne nastavi. A Karlo je počeo da se okruzuje navikama, pouzdanim ljudima i brojevima, podizuci neprobojan zid između sebe i spoljnog sveta. Sve dok jednog jutra nije upoznao Ledu, novu konobaricu u kafeu u kojem uvek doručkuje sa ocem, koja je napravila neočekivanu pukotinu u tom zidu, povrativsi tračak nade. Priča o dvoje mladih koje je zivot povredio, o upornosti jednog čoveka i o zeni koja bi mu mogla pomoci da pruzi sebi novu priliku, jer su oboje u ostrim ivicama onog drugog prepoznali sopstveni bol i potrebu da se suoče s losim secanjima. Sklapajuci polako precutni savez i prepustajuci se, Karlo je na putu da izađe iz kuce sâm - kako vise nikada ne bi bio sâm.